Dijastaza se tradicionalno smatra razmakom većim od dva prsta u širini između rektusnih trbušnih mišića. Može se javiti iznad, ispod ili na nivou pupka. Ona nastaje kao rezultat postupnog proređivanja i istezanja bele linije (linea alba ), ali bez fascijalnog defekta koji izdvaja dijastazu od trbušne kile.
Trbušni zid je mišićna struktura i ima važne funkcije u držanju tela, stabilnosti trupa i karlice, disanju, kretanju i potpori trbušnih unutrašnjih organa. Adekvatni položaj trbušnih mišića osigurava ove funkcije. Trbušni zid sastoji se od pet uparenih mišića. To su, u prednjoj srednjoj liniji, pravi ili rektusni mišići sa vlaknima koja idu vertikalno, i bočni mišići: spoljašnji kosi, unutrašnji kosi i poprečni, sa kosim i okomitim vlaknima koji se pripajaju za prave mišiće. Desna i leva strana trbušnog zida povezane su preko bele linije. Bela linija ( linea alba ) nastaje kao fuzija omotača trbušnih mišića i sastoji se od trodimenzionalne mreže kolagenskih vlakana. Bela linija ima važnu ulogu u održavanju stabilnosti trbušnog zida. Širina normalne bele linije kreće se od 11 do 21 mm.
Dijastaza se javlja kod oba pola ali se uglavnom viđa kod žena nakon porođaja. Tokom trudnoće se javljaju progresivne promene koje rezultiraju višesmernim rastezanjem trbušnih mišića i bele linije. Dijastaza nastaje zbog povećanog nivoa hormona koji uzrokuju omekšavanje vezivnog tkiva i slabljenja bele linije kao i mehaničkih naprezanja koja rastući fetus vrši na trbušni zid i pomera trbušne organe. Dijastaza se obično pojavljuje krajem drugog tromesečja trudnoće i nastavlja da se povećava do porođaja. Prirodni oporavak dijastaze traje uglavnom do 8 nedelja nakon porođaja.
Faktori rizika uključuju starost tj žene starije od 35 godina, višeplodnu trudnoću, veliku porođajnu težinu deteta, uzastopne trudnoće, gojaznost, prekomerni napor trbušnih mišića u poslednjem tromesečju trudnoće...
Dijastaza je klasifikovana u zavisnosti od najveće izmerene udaljenosti između rektusnih mišića: (1) blaga dijastaza , 2-3 širine prsta, (2) umerena dijastaza, 3-4 širine prsta i (3) velika dijastaza, razmak uloživ za 4 ili više prstiju. Dijastaza je čest i značajan klinički problem. Mnogi od ovih pacijenata traže pomoć, jer simptomi utiču na njihov kvalitet života. To uključuje kozmetičke nedostatke ( rastegnuta koža, ispupčenje trbušnog zida ) , psihološku nelagodnost (promenjena slika trbuha i tela), fizičku nelagodnost kao što su bolovi u krstima , slabost trbušnog zida i smanjena mišićna snaga trbuha kao i ograničenja tokom fizičke aktivnosti.
Posle trudnoće, dijastaza izgleda kao greben ili vekna hleba koja je ispupčena u predelu srednje trbušne linije. Ispupčenje postaje istaknutije prilikom fizičke aktivnosti, sedenja ili hodanja. Vremenom dijastaza se povećava a žena dobija ispupčen i mlitav trbuh i izgleda kao da je „još uvek trudna“.
Lečenje dijastaze prvo koristi konzervativni pristup, odnosno specifične vežbe za trbušne mišiće. One pomažu u održavanju tonusa, snage i kontrole trbušnih mišića, što posledično smanjuje dijastazu. Sve korektivne vežbe uglavnom su u vidu uvlačenja trbušnih mišića umesto izbacivanja ka spolja. Najčešće se primenjuju: program jačanja poprečnih mišića abdomena ili rektusnih mišića, posturalni trening kao i edukacija o odgovarajućim tehnikama ustajanja, hodanja i dizanja tereta. Vežbe su individulizovane i zbog toga od velike važnosti da bilo koji program vežbanja nadgleda zdravstveni radnik. Hirurško lečenje se uglavnom izvodi iz estetskih razloga ( mlitav trbuh, višak kože...) i u osnovi je rezervisano za velike dijastaze, ili kada postoji i udružena kila trbušnog zida (pupčana, epigastrična... ). Postoji nekoliko metoda hirurške korekcije dijastaze : konvencionalna hirurgija sa primenom mrežice, abdominoplastika ili laparoskopska metoda približavanja rektusnih mišića.